Abrozija je korovska biljka poreklom iz Severne Amerike. Njeno
stanište su prostrane prerije pune sunca. Ambrozija je pionirska
biljka, što znači da prva nastanjuje devastirane predele. Jedna je od
najpoznatijih alergenih biljaka. Ovaj korov se krajem prošlog veka
raširio po srednjoj evropi, odakle je došao i do nas. Ne može se
koristititi za ishranu stoke, jer je gorkog ukusa, pa je ni jedna
životinja ne jede, čak ni insekti. Niče od sredine aprila, a cveta u
avgustu i septembru. resice koje su pune žutih prašnika su u stvari
muški cvetovi, dok su ženski cvetovi smešteni u podnožju lista.
Ambrozija je jednogodišnja biljka.
Kako ambrozija može da raste na suvim predelima, gde nema druge
vegetacije, a nije zahtevna, mogla bi se koristiti za zatravljivanje
deponija pepela, ali polen ambrozije je izuzetan alergen. Čak polovina
ljudi koji su alergični na polen, alergični su i na polen ambrozije.
Odrasla biljka, koja može da naraste i do 2m može da proizvede do 8
milijardi polenovih zrna! Alergija na polen ambrozije u najtežim
slučajevima može preći u asmatične napade. Ambrozija izaziva reakcije
i kod nekih životinja. Ona je naročito opasna u gradskim sredinama.
Pogledajte kako izgleda trotoar u Tamnavskoj ulici:
Da bismo se uspešno borili protiv ambrozije trebalo bi da naučimo
nešto o njenim osobinama. Osnovna greška je kada njivu zaraženu
ambrozijom zaoremo u kasnu jesen, kada je ona već bacila seme. Na taj
način mi smo njive pripremili za ambroziju. Evo jednog primera: Posle
skidanja ječma ili pšenice ambrozija se raširi po strništu, jer po
obodu njiva skoro uvek ima ovih biljaka koje bacaju seme. Kako su od
aprila do jula bile bez svetla, posle žetve biljke, koje su slabo
razvijene počinju intenzivni rast (pustinjska biljka). U avgustu i
septembru čitave njive su sporadično prekrivene ambrozijom koje ne
dostižu visinu veću od 15 - 20cm. Zatim bacaju seme. Sledeće godine,
njiva je već zasejana ambrozijom. Do nicanja (april) ambroziju ne
možemo uništiti herbicidom. Upoteba totalnih herbicida pre setve
kukuruza, soje... samo priprema njivu za ambroziju. Evo kako izgleda
jedna njiva na Zabrežju, na kojoj je posejana soja (soja se ne vidi se
od ambrozije):
Primer drugi: njiva je posle pšenice zaparložena. Godinu dana ovce su
pasle travu, a ostavljale ambroziju. Na proleće "domaćin" odlučuje da
uništi ambroziju i zaorava njivu, ne seje ništa. Na njivi je sada
ambrozija visine 2m i nema drugih biljaka.
Institut za pesticide radi studiju koja ima za cilj da odredi koliki
je stepen ugroženosti površina u opštini Obrenovac. Kada se studija
završi dobićemo konkretne predloge kako da se borimo protiv ovog
korova i koje mere treba da preduzmemo kako bismo ambroziju držali u
pod kontrolom. Za sada su nam rekli da je stanje u našoj opštini
alarmantno, iako su obišli tek 1/4 opštine.
Za unuštavanje ambrozije mogu se koristiti hemijski preparati, ili
čupanje iz korena.
Poslednja izmena izvršena 27.08.2009.
|
