Biološka raznolikost ili biodiverzitet, podrazumeva raznolikost živih organizama, kao i raznolikost unutar različitih vrsta. Za očuvanje biodiverziteta je neophodno čuvati i obnavljati narušene ekosisteme i prirodna staništa. Moramo štititi i obnavljati biljne i životinjske vrste, gde god je njihova egzistencija ugrožena. Svaka vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama ponaosob, ima specifičnu genetsku kombinaciju stvorenu evolucijom koja se ne moze ponoviti u drugim vrstama. Zemlju nastanjuje oko 1,5 miliona poznatih vrsta životinja. Postoji milion malih beskičkmenjaka (uglavnom insekata) koji čine 73% sveukupnog živog sveta. Od opisanih životinjskih vrsta 4.763 su sisari, 9.946 ptice, a reptila, vodozemaca i riba je vise od 35.000. Još je veći broj gljiva i biljaka. Svakoj četvrtoj vrsti sisara na Zemlji preti istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50% biljaka! Zbog krivolova preko 350 miliona biljaka i životinja biva uhvaćeno i prodato na crnom tržištu. Najugroženiji su majmuni, tigrovi, veliki panda, slonovi, nosorozi, tibetanske antilope, morske kornjače, razne vrste krokodila i zmija, od ptica papagaji, ždralovi i fazani, a od biljaka naročito kaktusi i orhideje. Najčešći uzrok nestanka pojedinih biljnih i životinjski vrsta pre svega su gubitak staništa i loše raspolaganje zemljištem. Isušivanjem oko 50% močvarnih područja u Srbiji nestala su staništa, a sa njima i vrste koje su njima živele. Dve životinjske vrste, koje su kod nas živele su izumrle, medju kritično ugroženim su pre svega ribe šaran i jesetra, ibis, kao i zmija šarka. Za sada se žaba krastača, slepi miš, pijavica i šumski mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge druge dragocene stanovnike našeg područja.
Članovi ekološke sekcije OŠ Jefimija u Belom Polju su se sreli sa dve ugrožene vrste. To su šumski mrav i kostrika. Kada su se približili jednom od hrastova u čijem podnožju postoji mravinjak, mravi su krenuli na njih, ali ih đaci nisu ubijali, već su ih skidali ili otresali sa sebe tako da ih ne povrede. Druga ugrožena vrsta je biljka kostrika. Koristili su je nekada za izradu venaca. Raste u šumi zaklonjena od direktne sunčeve svetlosti. Pored ovih vrsta i stoletnih hrastova koji su pod zaštitom, u Jozića kolibi rastu i bela ljubičica, koja je ugrožena i veliki broj pečuraka.
Pedesetih godina prošlog veka na mestu gde je sada deponija pepela TENT-b bila je velika Grabovačka bara. Isušivanjem ovog vlažnog staništa i pretvaranje bare u poljoprivredno dobro, a kasnije u deponiju pepela, doveli su do nestanka velikog broja osetljivih hidrofita. Među njima je i vodena bokvica Caldesia parnassiifolia, kojoj je Grabovačka bara bila poslednje stanište. Ova biljka se nalazi u "Crvenoj knjizi flore Srbije", u kojoj su opisani svi iščezli i ugroženi taksoni. Postoji mogućnost reintrodukcije ove vrste. Vodenu bokvicu, koje još ima u Italiji i Mađarskoj, trebalo bi pokušati uzgajati u exsitu uslovima i bliže upoznati njene reproduktivne potencijale i ekologiju. Posle toga mogla bi uslediti introdukcija na pogodna očuvana močvarna staništa kojih još ima na teritoriji naše opštine.
Deca su su se upoznala sa zaštićenim prirodnim dobrom, pravilima kojih se moraju pridržavati i legendama o slovenskim bogovima koji spavaju u stoletnim hrastovima. Bila je tu i lokalna TV, predavanje i priredba. Ponekad slika govori više od reči. kako je bilo u Jozića kolibi, pogledajte na slikama u galeriji.