Barička reka je deo Bariča koji je najugroženiji klizištem. Klizišta
su padinski procesi koji su karakteristični po kretanju tla niz padinu
po kliznoj ravni, a pod uticajem gravitacije. Postoji više uzroka koji
izazivaju pojavu klizišta. Pre svega to su glinoviti sedimenti u
sastavu terena u kojima su oblikovane padine. Po pravilu što je
glinoviti sloj veći, postoje i veće mogućnosti za razvoj klizišta,
posebno ako je propusni sloj na padini tanji. Drugi uzrok klizišta
može biti teren sa naizmeničnim propusnim peskovitim i nepropusnim
glinovitim slojevima na padini. I kao najvažniji uzrok klizišta je
voda. Naime, klizne ravni uvek se vežu za glinovite vodonepropusne
slojeve. Glina za sebe veže vodu, pri čemu bubri i povećava svoju
zapreminu. To rezultuje pritiscima koji koji destabilizuju
vodopropusne slojeve iznad glinovitih slojeva, koji tada počinju
kliziti niz padinu.
Antropogeni uticaj na pojavu klizišta je vrlo bitan. Ljudi često menjaju nagib terena kako bi poravnali dvorišta, a na taj način destabilišu tlo. Zidanjem zgrada na klizištima povećavaju se opterećenja i samim tim pritisci na kliznu ravan. Septičke jame sa propusnim dnom imaju najveći uticaj na aktivnost klizišta. Voda iz septičkih jama odlazi u vodopropusne slojeve i dodatno pospešuje aktivnost klizišta.
Ekofond finasira izradu katastra septičkih jama na klizištu u Bariču.
Anketari idu od domaćinstva do domaćinstva i popisuju septičke jame
tako što beleže GPS lokaciju, prave skicu položaja, fotografišu mesto,
upisuju da li je dno propusno, koliko često se prazni, dimenzije
(dubina i prečnik) i oblik jame, koliko korisnika je priključeno na
jamu, da li se upotrebljavaju neka biološka ili hemijska sredstva, da
li postoji preliv... Nakon toga pristupiće se uzorkovanju voda i tla,
što će biti osnov za neku dublju studiju koja će imati za cilj
sanaciju klizišta.
Poslednja izmena izvršena 21.10.2009.
|
