Da li Zabran može da bude pod Zaštitom ?
    Ideja prvog direktora Ekofonda Vladimira Stamenovića da se Zabran stavi u zaštitu počinje da se ostvaruje. Prvi korak ka zaštiti Zabrana je izrada kompletne "Studije zaštite šume Zabran u Obrenovcu". Ovaj posao je poveren Zavodu za zaštitu prirode.
    Prirodne vodoplavne šume u dolini Save su u velikoj meri uništene pretvaranjem u oranice. Većih šumskih kompleksa u Srpskom delu Posavine ima još samo na prostoru Obedske bare i Bosutsko-Morovićkih šuma. Na desnoj obali Save većih šumskih površina praktično nema, otuda zaštita Zabrana zavređuje posebnu pažnju.



     Šuma Zabran je u posedu JP "Srbijašuma" - šumsko gazdinstvo "Beograd" - šumska uprava "Lipovica", sa kojom ovo JP gazduje kao sa šumom posebne namene. Ako se setimo 2000. godine, kada je ideja o zaštiti Zabrana nastala, Zabran je bio ekonomska šuma.
    Što se tiče flore i faune, u Zabranu žive 52 vrste sisara, što je umereno visok diverzitet sisara. Posebno mesto zauzimaju slepi miševi, za sada je potvrđeno prisustvo 14 vrsta. Obzirom da je Zabran pod velikim uticajem čoveka, za sada nema posebnih vrednosti što se ornitofaune, mada se u Zabranu gnezdi veliki broj ptica. Ne možemo da ne pomenemo ribe, vodozemce, insekte...
    Flora Zabrana je ostatak nekada rasprostranjenih šuma hrasta i jasena. Zabranska šuma je izdanačka šuma nastala posle čiste seče koju su nemci izveli 1941/42 godine.
   



     U okviru studije, urađena je anketa. Pogledajte kako su posetioci Zabrana odgovarali na pitanja
>> ANKETA <<

Prema ovim rezultatima, obrenovčani Zabran prepoznaju kao posebnu prirodnu celinu od velikog značaja za Obrenovac.
   


Poslednja izmena izvršena 14.12.2009.