POLEN ALERGENIH BILjAKA U VAZDUHU
Na neophodnost monitoringa polena suspendovanog u vazduhu ukazala je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) zvaničnim zaključcima sastanka na temu „Phenology and Human Health:Alergic Disorders“ koji je održan u Rimu 2003.god. WHO potvrđuje da je aeropolen bitan uzročnik alergijskih reakcija tokom poslednjih 50 godina a rezultati monitoringa aeropolena omogućavaju proučavanje, prevenciju, dijagnostikovanje, pa i lečenje polenskih alergija.
U Srbiji na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine , član 3 tačka 11, polen je okarakterisan kao zagađivač emitovan iz prirode zbog, pre svega, negativnog i štetnog uticaja na zdravlje ljudi.
Način da se pomogne osobama alergičnim na polen , koji je preporučen od strane WHO je organizovanje i sprovođenje kontinuiranog merenja koncentracije polena u vazduhu.
Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% ljudske populacije (svaki peti čovek) izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polenska kijavica), dok u slučaju dugotrajnog i višegodišnjeg izlaganja visokim koncentracijama jedan deo ljudske populacije oboleva od hroničnog bronhitisa i bronhijalne astme. Zagađenost vazduha u urbanim, industrijskim sredinama doprinose pojačanom alergijskom dejstvu aeropolena. Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da će različite vrste alergijskih reakcija kod ljudi biti bolest savremenog čovečanstva u 21. veku.
Negativan uticaj na zdravlje ljudi, koji izaziva polen pojedinih biljnih vrsta, svrstava ove čestice u "prirodne" zagađivače vazduha. Koncentracija polena biljaka u vazduhu zavisi od niza faktora koji vladaju u prirodnim staništima i urbanim sredinama. Veoma je važno poznavanje vremenske i prostorne distribucije, kao i vrste aeroalergenog polena, kako bi se stanje pratilo i izdavalo putem izveštaja o stanju polena, prognoza za naredni period, kao i formiranje kalendara polena. Ovi podaci su namenjeni: prevenciji kod senzibilisanih osoba, kao pomoć u efikasnijem lečenju pacijenata u zdravstvenim institucijama, poboljšanju rada komunalnih i urbanističkih službi na uništavanju trava i korova koje su uzročnici alergijskih bolesti, boljem sagledavanju potrebe uvođenja zakonske regulative, uključivanju i međunarodnu saradnju, jer su problemi aeropolena ne samo lokalnog, regionalnog nego i globalnog karaktera.
Merenje koncentracije polena 24 alergene biljne vrste u vazduhu obavlja se u okviru sistematskog praćenja koncentracije polena na teritoriji Opštine Obrenovac
u okviru državne mreže za monitoring alergenog polena koji vrši Agencija za zaštitu životne sredine.
Vrednosti koncentracije polena u vazduhu mere se na visini 15m iznad površine tla. Vremenski period kontinuiranog uzimanja uzoraka počinje početkom februara i traje do prvih novembarskih dana, mada u zavisnosti od vremenskih uslova ovaj interval može da varira.
Granična vrednost su sledeće: DRVEĆE –do 60 pol. zna po m3 vazduha je nisko i u zelenoj boji ; od 60- 100 pol. zna po m3 vazduha je srednjakoncentracija i u žutoj boji preko 100 pol. zna po m3 vazduha je visoka koncentracija i na semaforu je u crvenoj boji.TRAVE imaju identičan prikaz kao i svi korovi osim ambrozije
AMBROZIJA – do 30 pol. zna po m3 vazduha je niska i u zelenoj boji je;
Od 30- 100 pol. zna po m3 vazduha je srednja i u žutom prikazu, preko 100 pol. zna po m3 vazduha je visoka koncentracija i u crvenoj je boji na semaforu.
Na osnovu rezultata obavljenih ispitivanja može se konstatovati sledeće:
merenje polena je na području Obrenovca počelo 2.03. kada su i registrovana prva polenova zrna u vazduhu.
U Martu mesecu aktuelan je aeropolen drveća:
Jova: U martu je bila prisutna 13 dana.
Leska: Bila je prisutna 24 dana.
Brest: Imao je polinaciju 26 dana
Topola: U martu je polen topole bio prisutan 27 dana.
Grab: Imao je prisustvo 26 dana.
Tise i čempresi: Polinacija tise i čempresa trajala je 30 dana.
Jasen: Bio je prisutan 16 dana.
Vrba : Polinacija je trajala 23 dana.
Breza: Bila je prisutna u martu 30 dana.
Javor: Polinacija je trajala 30 dana.
Hrast: Bio je prisutan 23 dana u martu mesecu.
Platan: Pojavio se 17 dana u martu.
Orah: Imao je cvetanje 14 dana u martu mesecu.
Četinari: Cvetali su 9 dana u martu
Polinacija ostalih polena drveća, trava i nekih korova nastavnja se i u aprilu mesecu.Povećava se broj biljnih vrsta koje se oprašuju vetrom i tako otpuštaju polen sa alergenim potencijalom.
Na dole prikazanom grafikonu je predstavljena polinacija prisutnog alergenog polena u mart mesecu.
Koordinator monitoringa alergenog polena Mirjana Mitrović
